Neželjena trudnoća (unintended pregnancy) podrazumeva trudnoće koje su neplanirane ili neželjene u trenutku začeća, a uključuju rođenja, abortuse i spontane pobacaje. Kod adolescentkinja (devojaka od 15 do 19 godina; starost 20 se obično uključuje u slične kategorije, ali podaci su uglavnom za 15-19), ova pojava je povezana sa pristupom kontracepciji, seksualnim obrazovanjem i socio-ekonomskim faktorima. U Evropi, stopa neželjenih trudnoća je generalno niža nego u manje razvijenim regionima, ali varira po zemljama – viša u Istočnoj Evropi, niža u Zapadnoj i Severnoj. Podaci o neželjenim trudnoćama nisu uvek direktno dostupni za Evropu, pa se često koriste proksimalni indikatori poput adolescentne fertilitetne stope (broj rođenja po 1.000 devojaka 15-19 godina) i ukupne stope trudnoća (koja uključuje rođenja i abortuse).
Prema dostupnim statistikama, globalno je oko 55% neželjenih trudnoća kod devojaka 15-19 godina završilo abortusom (podaci iz 2019), ali u Evropi je ovaj procenat niži zbog boljeg pristupa zdravstvenim uslugama.
U razvijenim zemljama Evrope, većina adolescentnih trudnoća je neželjena, slično kao u SAD gde je 82% takvih trudnoća neplanirano, ali evropske stope su niže zahvaljujući boljem seksualnom obrazovanju i kontracepciji.
Opšti podaci za Evropu
- Adolescentna fertilitetna stopa (rođenja po 1.000 devojaka 15-19 godina): U Evropskoj regiji (prema WHO definiciji), ova stopa je bila 13,1 u 2023. godini.
Ovo predstavlja rođenja, ali ne uključuje abortuse i pobacaje, koji čine značajan deo neželjenih trudnoća.
- Ukupna stopa trudnoća (rođenja + abortusi): U nekim zapadnoevropskim zemljama, stopa je niska: Francuska 25,7; Nemačka 18,8; Holandija 14,1 po 1.000 devojaka 15-19 (podaci iz 2001, ali trendovi pokazuju pad).
Ove stope su znatno niže nego u SAD (71,5), što ukazuje na niži rizik od neželjenih trudnoća u Evropi zbog boljeg pristupa kontracepciji.
- Trendovi: Stopa adolescentnih rođenja opada u Evropi od 1990-ih, sa oko 41,7 po 1.000 u Istočnoj Evropi (podaci iz 2013), ali globalno je 49% trudnoća kod 15-19 u razvijenim regionima neplanirano (procena iz 2016).
Faktori i preporuke
Učestalost je veća u regionima sa slabijim seksualnim obrazovanjem i pristupom kontracepciji. Trend opadanja (npr. sa 41,7/1000 u Istočnoj Evropi 2013. na niže vrednosti danas) pokazuje poboljšanje, ali neželjene trudnoće i dalje predstavljaju rizik za zdravlje i obrazovanje devojaka. Preporučuje se unapređenje programa seksualnog obrazovanja i besplatne kontracepcije za smanjenje ovih stopa.
Reference
- Bearak, J., et al. (2018). \"Global, regional, and subregional trends in unintended pregnancy and its outcomes from 1990 to 2014: estimates from a Bayesian hierarchical model.\" The Lancet Global Health, 6(4), e380-e389.
- Guttmacher Institute. (2019). \"Unintended Pregnancy and Abortion Worldwide.\" Retrieved from https://www.guttmacher.org/fact-sheet/unintended-pregnancy-and-abortion-worldwide
- Sedgh, G., et al. (2015). \"Adolescent Pregnancy, Birth, and Abortion Rates Across Countries: Levels and Recent Trends.\" Journal of Adolescent Health, 56(2), 223-230.
- Statista. (2025). \"Adolescent fertility rate in Europe by country 2019.\" Retrieved from https://www.statista.com/statistics/612074/fertility-rate-in-europe/
- World Health Organization. (2023). \"Adolescent pregnancy.\" Retrieved from https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/adolescent-pregnancy
Eurostat. (2021). \"Fertility statistics.\" Retrieved from https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Fertility_statistics